Onog dana kada je iznenada poznat, davno zaboravljen zvuk starog motora odjeknuo prašnjavom seoskom ulicom, svi su bili šokirani. Ljudi su provirivali iz dvorišnih kapija, neki su zastajali kod bunara, a čak je i stara Nina odložila kofu kada je prepoznala zvuk škripajućeg motora.
Bio je to stari Stepan.
Već sedamdesetogodišnjak. Nakon smrti svoje žene gotovo da nije razgovarao ni sa kim, godinama je nosio isti stari kaput i odlagao i najjednostavnije poslove. Krov njegove kuće svake godine prokišnjavao, ograda nakrivljena, a dvorište zaraslo.
Ali tog dana nije iznenadilo nikoga što je Stepan iznenada ponovo seo na svoj stari motor.
Iza njega je sedela žena.
Imala je oko trideset godina, nosila plavu haljinu sa belim tratinčicama i držala se za starca kao da je to sasvim normalno. Motor je vozio polako, ponekad se zaglavljivao, ponekad su morali da ga poguraju nogama jer je motor očigledno gubio snagu.
Kada su stigli do Stepanskog dvorišta, već se mala grupica ljudi skupila pored susednih ograda.
— Bože, poludeo je… — prošaptala je stara Nina.
— DA LI JE TO NJEGOVA UNUKA? — upitao je stari Kolja.
Ali Stepan, kao da ništa ne primećuje, skinuo je kacigu, pomogao ženi da siđe s motora i rekao potpuno mirno:
— Ovo je Lena. Moja žena.
Na ulici je nastala tišina koja je trajala nekoliko sekundi, čak ni koke nisu kukurikale. Zatim je počelo šaptanje.
Neki su se smejali, neki odmahivali glavom, a neki su otvoreno govorili da je stari čovek nakon smrti žene izgubio razum.
— Ona je bar četrdeset godina mlađa od njega!
— Verovatno zbog njegovog novca.
— Videćemo koliko će ovde ostati.
Lena je sve čula, ali je samo mirno osmehnula i pozdravila svakog kao da se ništa neobično nije dogodilo.
Međutim, nekoliko dana kasnije celo selo je ponovo bilo šokirano kada su videli šta se dešava u Stepanskoj kući i šta njegova nova žena radi 😨😢
PRVA DVA DANA CELO SELO OČEKIVALO SKANDAL. ALI NIŠTA SE NIJE DOGODILO. TREĆEG DANA SU SUSEDI PRIMETILI NEŠTO ČUDNO.
Ujutru je dim izlazio iz dimnjaka, iz prozora se širio miris sveže pečenog hleba, a u dvorištu je bila obešena sveža odeća.
To je bila Lena.
Ni minut nije sedela besposlena. Prvo je čistila prozore koji nisu oprani godinama, zatim je sređivala staru šupu, potom iznosila polovinu nepotrebnog đubreta iz ostave.
Ali najneverovatnije se desilo petog dana.
Lena je ušla u dvorište, pogledala krov i rekla Stepan:
— Ovako se ne može živeti. Kada pada kiša, u tvojoj kući je skoro kao napolju.
— Pa ja sam oduvek hteo… — promrmljao je stari čovek.
— ONDA POČNI ODMAH. DANAS JE POČETAK.
I istog dana celo selo je videlo neverovatnu scenu.
Stepan je stajao na krovu. Isti onaj Stepan koji je godinama hodao sagnut i govorio da nema snage za ništa. Menjao je daske, pričvršćivao gvožđe, mrmljao zbog eksera i… smejao se.
Ispod je stajala Lena i pružala mu alat.
Nedelju dana kasnije nova ograda je stajala u dvorištu. Nakon dve nedelje bašta je bila orana i zasađena. U kući je mirisalo na kolače, a uveče su susedi dolazili za Stepanov sto, jer je Lena znala da govori tako da ljudi nehotice ostaju duže.
Jedne večeri stara Nina tiho je rekla Kolji:
— Znaš… prvo sam mislila da je naš komšija poludeo.
— A sada?
STARA NINA JE POGLEDALA STEPANSKO DVORIŠTE, GDJE JE OSMEHUJUĆI STEPAN POPRAVLJAO STARI MOTOR, A LENA STAJALA POREDO NJEMU I NEŠTO MU PRIČALA.
— Sada mislim… ona mu je jednostavno vratila život.
U tom trenutku celo selo je shvatilo nešto što niko nije očekivao.
Stari Stepan, kojeg su svi smatrali usamljеним i gotovo slomljenim, iznenada je postao najsrećniji čovek u celoj ulici.
