Veterinari su odmah pozvani.
Životinje su bile uplašene i iscrpljene, ali većinu su brzo uspeli da napoje i nahrane.
Lekari su, u međuvremenu, pružili pomoć Nikolaju.
Kasnije se ispostavilo da je nekoliko dana ranije doživeo težak napad i nije mogao sam da ustane.
Telefon je ležao predaleko.
Ali pre nego što je potpuno izgubio snagu, uspeo je da napuni činije vodom i otvori poslednja pakovanja hrane.
Narednih dana komšije su pomagale da se stan dovede u red.
Tada su pronašli debele fascikle s fotografijama.
Na svakoj su bili datumi i kratke priče.
Ispostavilo se da je Nikolaj tokom mnogo godina spasao desetine napuštenih životinja.
Neke je pronalazio zimi na ulici.
Neke su mu dovozili volonteri posle nesreća.
Neke su vlasnici jednostavno ostavljali prilikom selidbe.
Nikada o tome nije govorio komšijama.
Nije skupljao donacije.
Nije tražio zahvalnost.
Samo je radio ono što je smatrao ispravnim.
Posle njegovog oporavka stanari zgrade doneli su neočekivanu odluku.
Zajedno su organizovali pomoć za preostale životinje, mnogima pronašli nove porodice, a za ostale stupili u kontakt s proverenim prihvatilištima.
Kada je Nikolaj saznao za to, tiho se osmehnuo.
— Mislio sam da je sve ovo bilo uzalud.
Jedna komšinica je odmahnula glavom.
— Ne.
Samo smo prekasno shvatili da se iza tih čudnih zvukova nisu krili ni strah ni opasnost…
Već čovek koji je do poslednjeg trenutka brinuo o onima koji nisu mogli sami da zatraže pomoć.
