Metalni prasak odjeknuo je celim peronom.
Pilot, koji je već stajao kod ulaza u avion, naglo je podigao glavu.
— Svi nazad!
Milijarder je instinktivno napravio korak unazad, a Rič je konačno prestao da laje i privio se uz njegovu nogu.
Nekoliko sekundi kasnije do aviona su dotrčali tehničari.
Otvorili su tehnički otvor ispod krila.
Jedan od njih je iznenada prebledeo.
— Odmah isključite napajanje!
Drugi tehničar je ćutke pokazao rukom na oštećeni hidraulični sklop.
Niz njega je polako curila prozirna tečnost.
Glavni inženjer se okrenuo prema vlasniku aviona.
— Imali ste ogromnu sreću.
Milijarder je i dalje teško disao.
— Koliku?
Inženjer je pogledao Riča.
— Da je avion krenuo u zalet, posledice su mogle biti katastrofalne.
Na nekoliko sekundi oko njih je zavladala potpuna tišina.
Milijarder se polako spustio na kolena pred psom.
Rič mu je oprezno liznuo ruku.
— Ti si to osetio… zar ne?
Pas je tiho mahnuo repom.
Kasnije su stručnjaci otkrili još jedan čudan detalj.
Oštećenje nije bilo običan kvar.
Nekoliko pričvršćivača bilo je ručno olabavljeno.
Istražitelji su pokrenuli proveru.
Sigurnosne kamere pokazale su da se tokom noći kraj aviona nekoliko minuta zadržavao nepoznat čovek u tehničkoj uniformi.
Nestao je još pre početka smene.
Nekoliko dana kasnije ispostavilo se da je uniforma pripadala radniku koji je dao otkaz mesec dana ranije.
Istraga se nastavila.
Ali za milijardera to više nije bilo najvažnije.
Te večeri otkazao je sve sastanke.
Umesto na sednicu upravnog odbora, otišao je kući.
Rič je spavao pored njega na zadnjem sedištu automobila.
Kod kuće je muškarac izvadio stari foto-album.
Na prvoj fotografiji bio je mali beli štenac kojeg je pre deset godina uzeo iz skloništa.
Tada mu je veterinar rekao:
— Nikome nije potreban. Previše je miran.
Milijarder se osmehnuo.
— Izgleda da je to bila najbolja odluka u mom životu.
Nedelju dana kasnije vratio se u isto sklonište.
Bez novinara.
Bez kamera.
Platio je obnovu zgrade, lečenje životinja i izgradnju novog krila.
Kada mu je direktor skloništa zahvalio, milijarder je odmahnuo glavom.
— Ne treba meni da zahvaljujete.
Pogledao je Riča.
— On mi je spasao život.
Nekoliko meseci kasnije istraga je utvrdila krivce za pokušaj sabotaže.
Ali sam milijarder se toga retko prisećao.
Svaki put kada bi prolazio pored stepenica aviona, najpre bi čučnuo pored Riča.
— Pa, komandante?
Pas bi pažljivo pogledao avion.
I tek onda mirno pošao pored njega.
Milijarder takvo ponašanje više nikada nije smatrao čudnim.
Ponekad onaj ko ne ume da govori oseti opasnost pre svih.
A jedan minut koji ti pokloni verni prijatelj može vredeti više od bilo kog višemilionskog ugovora.
