66-godišnja Larisa Petrovna otišla je kod lekara kada bolovi nisu postajali podnošljivi. Isprva je bila uverena da su u pitanju samo problemi sa stomakom – godine, nervi, obična nadutost. Čak je šala kazala da verovatno previše hleba jede i da joj je zato stomak tako natečen. Ali pregledi koje je inicirao njen porodični lekar potpuno su promenili njeno razumevanje.
— Gospođice… — lekar je još jednom pregledao rezultate. — Može zvučati neobično, ali testovi ukazuju na trudnoću.
— Šta? Imam šezdeset i šest godina!
— Ponekad se dešavaju čuda. Ali svakako biste trebali da posetite ginekologa.
Napustila je ordinaciju potpuno potresena, ali duboko u sebi… verovala je u to. Već je imala troje dece, i kada joj je stomak počeo da raste, bila je uverena da joj telo ponovo daruje „kasno čudo“. Osećala je težinu, ponekad čak i nešto što je ličilo na pokrete – i to ju je još više uveravalo.
U početku nije odlazila kod ginekologa. Govorila je sebi: „Zašto? Već sam odgajila troje dece, znam kako je to. Kada dođe vreme, otići ću u bolnicu.“
Šezdesetšestogodišnja žena otišla je kod ginekologa uverena da je u devetom mesecu trudnoće – ali kada ju je lekar pregledao, bio je duboko zapanjen onim što je otkrio.
Sa svakim mesecom stomak joj je rastao. Komšije su se čudile, ali ona je samo osmehivala i govorila da joj je „Bog darovao čudo“. Plela je male čarapice, birala imena i čak kupila malu dečiju posteljinu.
Kada je po njenim proračunima počeo deveti mesec, Larisa Petrovna je ipak odlučila da zakaže pregled kod ginekologa kako bi saznala kako će teći porođaj. Ginekolog je već postao sumnjičav kada je video njene godine u kartonu. Ali kada je počeo pregled, njegovo lice je iznenada posivelo kada je video ono što se pojavilo na ekranu 😨😱
Nagnuo se unazad i tiho, teškim glasom rekao:
— GOSPOĐICE… NISTE TRUDNI. — ŠTA, NISTE TRUDNI? A TESTOVI? A MOJ STOMAK? A TI POKRETI? — VAŠ LEKAR SE ZABUNIO. TEST JE BIO LAŽNO POZITIVAN. U VAMA… NALAZI SE OGROMAN TUMOR.
Larisa Petrovna je zastala.
— Tumor?..
— Gospođice, imate tumor na jajniku veličine donošenog deteta. Rastao je tokom svih ovih meseci. On je izazivao „pokrete“. I takođe je uzrok vaših bolova. Tumor je već formirao metastaze. Vaše stanje je kritično. Hitno je potrebna operacija, hemoterapija… i vremena je malo.
Žena je posivela, svet oko nje počeo je da se zamućuje. Setila se kako je smejala, kako je plesti čarapice, kako je nežno mazila svoj stomak, uverena da u njoj raste novi život… A zapravo je čitavo vreme bio smrtni tumor.
— Da ste došli ranije — rekao je lekar tiho — mogli smo da uklonimo tumor. Mogli biste još mnogo godina mirno živeti. Ali izgubili ste dragocene mesece.
Larisa Petrovna sakrila je lice u dlanove i zaplakala. Shvatila je kakvu je strašnu grešku napravila – verovala je u čudo bez da proveri istinu i izbegavala lekare.
Sada se više nije borila za dete koje nikada nije postojalo… već za sopstveni život.
