Iza Aleksandre Slađane Milošević nije ostao samo ogroman muzički trag, već i imovina koju je tokom života stekla i nasledila.
Pošto umetnica nije imala biološke potomke, pitanje njenog nasledstva privuklo je veliku pažnju, a prema navodima iz dostavljenog sadržaja, njeni najbliži naslednici su braća Goran i Živko Milošević.
Slađana je tokom duge karijere uspela da obezbedi sopstvenu nekretninu, ali je deo imovine došao i kroz porodično nasledstvo.
Živela je u stanu na Novom Beogradu koji je bio u njenom vlasništvu.
Pored toga, posedovala je i automobil marke „audi“.
Porodična imovina bila je znatno šira.
Nakon smrti roditelja, Slađana je zajedno sa braćom nasledila nekretnine na Dedinju i Banovom brdu, kao i veliko imanje u Sremu koje je pripadalo njihovim precima.
Osoba predstavljena kao bliska porodici opisala je šta je sve ulazilo u njenu imovinu.
– Slađana je živela u stanu na Novom Beogradu, koji je bio u njenom vlasništvu. Pored toga, ona je imala i luksuzan automobil marke „audi“ – navodi se u toj izjavi.
Isti izvor tvrdi da je deo porodičnog nasledstva tokom godina već promenio vlasnika.
– Nakon smrti roditelja zajedno s braćom nasledila je nekretnine na Dedinju i Banovom brdu, kao i ogromno imanje u Sremu, koje je bilo u vlasništvu njenih predaka – navedeno je.
Prema toj verziji, deo imovine je ranije prodat.
– Koliko znam, nešto od ovoga je prodato prethodnih godina, a ostatak će nakon Slađanine smrti podeliti njena braća Goran i Živko Milošević – tvrdi izvor.
Tačne pojedinačne vrednosti nekretnina i ostatka imovine nisu navedene, pa se iz dostavljenog sadržaja ne može pouzdano utvrditi kolika je ukupna vrednost zaostavštine.
Uz materijalnu imovinu, iza Slađane je ostalo i ono što je sama smatrala mnogo važnijim – njeno umetničko delo.
Tokom života otvoreno je govorila o odluci da nema biološke potomke i o tome šta za nju uopšte znači ostaviti nešto iza sebe.
Njen odgovor bio je potpuno u skladu sa načinom na koji je živela.
Za Slađanu stvaralaštvo nije bilo samo profesija, već centralni deo života.
– Smatrala sam da je za mene važnije da napišem i snimim 150 pesama, da me ispunjava stvaranje harmonije zvuka i teksta kroz pisanje i režiju, i pokušaj da popravim svet oko sebe – govorila je.
Na roditeljstvo i nasleđe gledala je drugačije od uobičajenog.
– Takav životni izbor bio je za mene važniji od materijalnog i fizičkog prokreiranja, što mogu učiniti i drugi – rekla je.
Posebno upečatljiva bila je njena rečenica o tome ko može da nastavi nečiji trag.
– Moji potomci ne moraju biti biološki, jednako je važno imati i ideološke – govorila je Slađana.
Upravo ta izjava možda najbolje opisuje način na koji je videla sopstvenu zaostavštinu.
Dok će materijalna imovina, prema dostupnim navodima, pripasti njenoj braći Goranu i Živku, pesme, ideje i umetnički identitet ostaju mnogo širem krugu ljudi koji su je slušali i pratili.
Za Slađanu je, sudeći po njenim sopstvenim rečima, upravo to bilo važnije od bilo kog stana, automobila ili zemljišta.
