Kada je mladi par ušao u autobus, napetost se odmah mogla osetiti. Žena se jednom rukom držala za šipku, a drugom pridržavala stomak, oči su joj bile crvene od suza, a pokreti nesigurni, kao da jedva uspeva da ostane na nogama. Muškarac je išao tik iza nje, ne ostavljajući joj ni korak prostora, a u njegovom glasu već se osećao bes.
— Stani, nisam još završio, rekao je oštro i zgrabio je za ruku. — Kako možeš samo da odeš dok razgovaram s tobom?
— Prestani, Marko, odgovorila je tiho, ali odlučno. — Sve sam rekla. Razvodićemo se. Ne mogu više ovako da živim… plašim se za svoje dete.
Iskrivio je lice u osmeh, ali u njemu nije bilo ničeg toplog.
— Nisam ti dao dozvolu da se razvedeš. Ko te uopšte želi s tim stomakom? Misliš da će te iko hteti? Ti pripadaš meni, razumeš?
Žena je odmahnula glavom, vidno se boreći sa suzama.
— Ne. Neću živeti s muškarcem koji diže ruku na ženu.
Posle tih reči, činilo se da je muškarac izgubio kontrolu. Glas mu je postao glasniji i oštriji, nije obraćao pažnju ni na ljude oko sebe ni na to kako mu žena drhti i jedva stoji. Izbacivao je sve teže uvrede, dok je ona spuštala pogled i pokušavala da ga ne isprovocira još više.
PUTNICI SU RAZMENJIVALI POGLEDE. NEKI SU SE PRAVILI DA GLEDAJU U TELEFONE, DRUGI SU KRIŠOM POSMATRALI SCENU, ALI NIKO NIJE REAGOVAO. SVAKO JE SAMO ŽELEO DA SE SITUACIJA NEKAKO SAMA SMIRI.
A onda je muškarac iznenada podigao ruku, stegnute pesnice. Pokret je bio brz, gotovo nekontrolisan, i na trenutak je delovalo kao da će zaista udariti.
Ali baš u tom trenutku dogodilo se nešto što niko nije očekivao. Ceo autobus je zanemeo od šoka 😲😨
Stariji čovek, koji je sedeo pored žene i do tada delovao kao običan putnik, iznenada je ustao. Njegov pokret bio je precizan i odlučan.
Zaustavio je ruku muškarca na pola puta, kao da je to radio već mnogo puta, i istovremeno mu, bez oklevanja, zadao kratak, precizan udarac u vrat.
Muškarac je izgubio ravnotežu i pao između sedišta. U autobusu je odmah zavladala potpuna tišina, kao da je neko isključio zvuk.
Starac ga je mirno posmatrao, bez žurbe, ali u njegovom pogledu bila je takva odlučnost da se niko nije usudio da se pomeri.
— Ne usuđuj se da diraš trudnu ženu, rekao je tiho, ali jasno, tako da su svi čuli. — Sve ti je rekla. Ostavi je na miru.
MUŠKARAC JE LEŽAO NA PODU, DRŽAO SE ZA VRAT I BORIO ZA DAH. VIŠE NIJE VIKAO NITI JE ODMAH POKUŠAO DA USTANE, KAO DA JE PRVI PUT SHVATIO ŠTA JE URADIO.
Kada je autobus stao na sledećoj stanici, brzo je ustao, izbegavao svaki pogled i ćutke izašao, kao da se plaši ne samo policije već i pogleda tog starca.
Žena je ostala da stoji, i dalje drhteći, a tek posle nekoliko trenutaka sela je na slobodno mesto. Pogledala je starca sa zahvalnošću. U njenim očima još su bile suze, ali sada se u njima videlo i olakšanje.
