Ana nije razumela šta se dešava.
Hladnoća joj je paralisala telo.
Svaki udah probadao joj je grudi oštrim bolom.
Ali reči nepoznatog muškarca čula je jasno.
— Ćerko… molim te… ne zatvaraj oči.
Gledala je njegovo lice.
Sedu kosu.
Plave oči.
Isti duboki ožiljak iznad desne obrve.
Baš njega je desetine puta posmatrala na staroj fotografiji koju je njena majka skrivala u drvenoj kutiji.
Majka je uvek govorila isto:
— On nas nije napustio svojom voljom.
I nikada više ništa nije objašnjavala.
Spasilac je pažljivo umotao Anu u termo-ćebe.
— Dižemo dvoje! — viknuo je preko radio-veze. — Trudnica. Stanje teško!
Već u helikopteru lekar je proverio otkucaje bebinog srca.
Ana se ukočila.
Prošla je mučna sekunda.
Zatim još jedna.
I konačno se začuo siguran zvuk.
— Srce kuca.
Suze su joj potekle niz obraze.
Muškarac pored nje tiho se okrenuo.
I on je plakao.
U međuvremenu je njen muž već davao izjavu policiji.
Izgledao je slomljeno od bola.
Drhtavim glasom pričao je kako je njegova žena navodno sama krenula stazom.
Kako je počela mećava.
Kako ju je satima tražio.
Novinari su snimali njegovo tužno lice.
Neki su ga već nazivali nesrećnim udovcem.
Nije ni slutio da spasilački helikopter već odavno leti ka regionalnoj bolnici.
Nekoliko sati kasnije Ana je došla svesti.
Muškarac je sedeo pored njenog kreveta.
Dugo je ćutao.
Zatim je iz unutrašnjeg džepa izvadio staru fotografiju.
Istu onu.
— Sačuvala ju je?
Ana je klimnula.
— Mama je govorila da ćete jednog dana sigurno doći.
Zatvorio je oči.
— Tražio sam vas dvadeset osam godina.
Ispostavilo se da je pre mnogo godina Anina majka nestala posle pretnji uticajnih ljudi.
Da bi zaštitila dete, odglumila je potpuni prekid odnosa.
Muškarcu su javili da su mu žena i ćerka poginule u požaru.
Tek pred smrt uspela je da pošalje anonimno pismo.
U njemu su bili samo fotografija, ime ćerke i reči:
„Ako stigneš — pronađi je.“
Posle te tragedije postao je spasilac.
Govorio je da je želeo makar ponekad da stigne do onih koje još može da spase.
I upravo na dan Aninog nestanka slučajno se našao kao vođa potrage.
Kao da ga je sama sudbina dovela tamo.
Kada je policija dobila Anin iskaz, istraga je potpuno promenila pravac.
Istražitelji su pronašli polisu osiguranja sklopljenu samo dve nedelje pre putovanja.
Oduzeli su prepisku njenog muža sa pomoćnicom.
Obnovili su obrisane bankovne transakcije.
Slika je postala jasna.
Nije bilo nesreće.
Postojao je pažljivo pripremljen plan.
Nekoliko meseci kasnije Ana je rodila zdravu devojčicu.
Njen otac je prvi put držao unuku u naručju, ne skrivajući suze.
— Znaš, — tiho je rekla Ana, — on je hteo da kupi srećan život novcem.
A na kraju je izgubio sve.
Muškarac je pogledao uspavanu bebu.
— Postoje stvari koje se ne mogu osigurati.
— Koje?
Osmehnuo se.
— Savest.
Ljubav.
I druga šansa.
Jer ako ih čovek jednom izda, nikakvi milioni više ne mogu da vrate ono što je zaista imalo vrednost.
