Drhtavim prstima pocepao sam poslednji koverat.
Unutra nije bila fotografija.
Nije bilo pismo.
Nije bio sudski dokument.
Bio je to rezultat privatne istrage.
Na prvoj stranici pisalo je:
„Izveštaj o finansijskoj proveri Igora Semjonova“.
Namrštio sam se.
Dalje su sledili bankovni izvodi.
Ali ne moji uobičajeni troškovi.
Tamo su bili transferi koje nikada ranije nisam video.
Velike sume.
Desetine operacija.
Sve su prolazile preko računa kojem sam nekada imao pristup na poslu.
Groznicavo sam prelistavao stranice.
I odjednom ugledao potpis.
Ne svoj.
Falsifikovan.
Ukočio sam se.
Sledeća stranica objasnila je sve.
Dok sam bio potpuno obuzet vezom s Katjom, neko je mesecima koristio moje elektronske ključeve i službena ovlašćenja za izvlačenje novca iz kompanije.
Istražitelj iz privatne agencije napisao je:
„Glavni period prevarnih operacija poklapa se s vremenom kada je predmet istrage redovno odsustvovao s radnog mesta bez opravdanog razloga.“
Datumi su mi zaplivali pred očima.
Butici.
Hoteli.
Restorani.
Svi oni dani kada sam bio s Katjom.
Telefon je ponovo zavibrirao.
Ovog puta stigla je poruka od šefa službe bezbednosti kompanije.
„Sutra ujutru očekujemo vas u centralnoj kancelariji.“
Prvi put sam osetio pravi strah.
Sledećeg jutra sve se potvrdilo.
Snimci kamera.
Evidencije ulazaka.
Računarski logovi.
Neko je pažljivo iskoristio moju neodgovornost.
A glavni osumnjičeni postao sam ja.
Pokušavao sam da objasnim gde sam bio tih dana.
Ali svako objašnjenje zvučalo je još gore.
— Bili ste s ljubavnicom?
Ćutao sam.
— Dakle, svoje kretanje ne možete zvanično da potvrdite?
Ponovo sam ćutao.
Nedelju dana kasnije suspendovali su me.
Počela je istraga.
Katja je nestala.
Telefon joj je bio isključen.
Iznajmljeni stan već je bio prazan.
Komšije su rekle da se iselila nekoliko dana ranije.
Kao da je unapred znala šta će se dogoditi.
Tek tada sam shvatio užasnu stvar.
Pojavila se u mom životu baš onda kada je dobila pristup mom odeljenju.
Uvek je insistirala na skupim putovanjima baš onih dana kada su se dešavali sumnjivi transferi.
Stalno me je odvlačila pažnju.
Mislio sam da sam pametan.
A zapravo su me samo koristili.
Mesec dana kasnije istraga je utvrdila pravog organizatora šeme.
Bio je to rukovodilac susednog odeljenja, koji je godinama pripremao finansijske malverzacije.
Katja je bila njegova saučesnica.
A ja — idealno pokriće.
Neveran muž.
Bez alibija.
S ogromnim troškovima.
S uništenom reputacijom.
Kada je krivični postupak završen, optužbe protiv mene su povučene.
Ali vratiti stari život pokazalo se nemogućim.
Žena više nije bila pored mene.
Ćerka je rasla bez mene.
Dugo sam se borio da dobijem pravo makar da viđam Mašu.
Posle mnogo meseci sud je dozvolio retke susrete pod određenim uslovima.
Prvi susret trajao je samo sat vremena.
Maša još nije umela da govori.
Samo me je čvrsto držala za prst.
I tada sam shvatio ono što je trebalo da razumem mnogo ranije.
Prevara retko uništi život za jedan dan.
Ona ga ruši postepeno, sve dok čovek jednog dana ne otvori vrata sopstvenog doma i ne shvati da nije izgubio samo porodicu.
Izgubio je samog sebe.
