Indira Radić odlučila je da proda porodičnu kuću u rodnim Dragalovcima u Republici Srpskoj, mestu sa svega nekoliko stotina stanovnika, a ta odluka ponovo je otvorila priču o njenom odnosu prema kraju iz kog je potekla.
U kući, prema navodima iz dostavljenog sadržaja, više niko ne živi otkako je preminuo njen otac.
Pevačica navodno veoma retko dolazi u selo, pa su se među meštanima pojavila potpuno različita tumačenja razloga zbog kojih želi da se odrekne nekretnine.
Dok jedni smatraju da je njena odluka razumljiva i da je za rodni kraj vezuju bolne uspomene, drugi su izneli vrlo teške tvrdnje o njenom odnosu prema porodici i nekadašnjim komšijama.
Te izjave predstavljaju lična svedočenja pojedinih meštana i u dostavljenom sadržaju nema Indirinog odgovora niti nezavisne potvrde njihovih navoda.
Jedna stanovnica Dragalovaca tvrdi da pevačica nije bila bliska sa ocem i da ga je retko posećivala dok je bio živ.
– Dok je otac bio živ, ona nije dolazila. Nije oca volela – izjavila je ta meštanka.
Zatim je dodala da je, po njenom mišljenju, Indira bila mnogo vezanija za majku.
– Mamu je volela, otac je tu bio sam, sam je umro – rekla je.
O pevačicinom ocu govorila je pozitivno.
– On je bio čovek ekstra, nemam šta reći – izjavila je.
Posebno joj je zasmetalo to što Indirini roditelji nisu sahranjeni na istom mestu.
– Eto mamu je sahranila u Brestovu, a gore oca u Osredak, i šta je sada to razdvajala – rekla je.
Ni za ovu tvrdnju u dostavljenom sadržaju nema Indirinog objašnjenja zbog čega su mesta sahrane različita.
Ista sagovornica iznela je i niz kritika na račun pevačicinog ponašanja tokom retkih dolazaka u selo.
Tvrdi da je Indira delovala distancirano i da se nije ponašala onako kako su neki meštani očekivali od nekoga ko je odrastao među njima.
– Pa znaš malo ona misli da je najbogatija – rekla je.
Potom je iznela sopstveno viđenje toga šta za nju znači bogatstvo.
– Nije bogata u novcu, bogata je u duši – dodala je.
Meštanka je tvrdila i da joj je smetalo što pevačica navodno nije pozdravljala ljude koje je poznavala.
– Ne možeš proći pored nekoga i ne reći ni „Dobar dan“ – rekla je.
Zatim je otišla još dalje i iznela vrlo oštru ocenu.
– Ona ovde nikoga nije podnosila – tvrdi sagovornica.
Na kraju je dodala:
– Evo možeš koga hoćeš pitati, niko je ne podnosi, takva je osoba.
Takva izjava, međutim, predstavlja mišljenje jedne osobe i ne može se predstavljati kao stav celog mesta.
U istom sadržaju navodi se da postoje i stanovnici Dragalovaca koji Indirinu odluku ne doživljavaju kao izdaju rodnog kraja.
Oni smatraju da je moguće da joj kuća i selo vraćaju teške uspomene iz detinjstva i porodičnog života, zbog čega imaju više razumevanja za želju da nekretninu proda.
Posle smrti oca, kuća je ostala prazna, pa je odluka o prodaji sa praktične strane manje iznenađujuća.
Ipak, činjenica da se radi o domu u kojem je pevačica odrasla izazvala je emocije među ljudima koji je pamte iz vremena pre slave.
Indira je tokom karijere izgradila život daleko od malog sela u kojem je rođena, a danas tamo, prema navodima, boravi veoma retko.
U dostavljenom sadržaju nema njene direktne izjave o tome zašto prodaje kuću, kakav je bio njen odnos sa ocem niti kako reaguje na teške tvrdnje komšinice.
Zbog toga bi bilo pogrešno zaključivati da su optužbe koje su iznete potvrđene činjenice.
Ono što jeste poznato jeste da je kuća ostala bez stanara nakon smrti njenog oca i da je pevačica odlučila da je proda.
Sve ostalo – uključujući motive, porodične odnose i razloge udaljavanja od sela – za sada ostaje predmet različitih priča ljudi koji su je poznavali ili živeli u njenoj blizini.
