Ivana Žigon proslavlja 58. rođendan okružena ljudima koji su joj najvažniji, a među njima posebno mesto zauzima njen sin Stefan Stevo.
Iza njegovog rođenja nalazi se neobična porodična priča koja je godinama privlačila pažnju javnosti.
Ivana se na Vidovdan 2006. godine udala za 11 godina mlađeg Grigorija Brkovića.
Pre njihove veze Grigorije je vodio monaški život, ali ga je napustio kada je odlučio da život nastavi sa Ivanom.
Njihov brak kasnije nije opstao, ali su tokom zajedničkog života dobili sina Stefana Stevu.
Jedan detalj o njihovom nasledniku dugo je posebno intrigirao javnost.
Stefan ne nosi očevo prezime Brković, već majčino – Žigon.
Iza toga, međutim, nije stajao porodični sukob niti odbacivanje očevog prezimena.
Naprotiv, odluku je, kako se navodi, predložio upravo Grigorije.
Razlog je bio vezan za Ivaninog oca, čuvenog glumca Stevu Žigona.
Pošto Stevo Žigon nije imao drugih muških unuka, Grigorije je želeo da njihov sin ponese prezime Žigon kako bi se ono nastavilo kroz novu generaciju.
Tako je Stefan dobio ne samo ime koje podseća na slavnog dedu već i njegovo prezime.
Za porodicu je to imalo mnogo dublje značenje od običnog administrativnog izbora.
Stefan je odrastao veoma vezan za majku, a Ivana je tokom godina često govorila o njemu sa velikim ponosom.
Još kao dečak pokazivao je izražen karakter.
U porodici su ga opisivali kao duhovitog, inteligentnog, ali i veoma tvrdoglavog.
Sa 14 godina, kako se svojevremeno pričalo, voleo je da u razgovorima sa odraslima koristi poslovice kako bi ih „razoružao“ i izborio se za ono što želi, uključujući i više vremena za igranje igrica sa društvom.
Upravo tu odlučnost njegovi najbliži povezivali su sa karakterom porodice Žigon.
Opisivali su ga kao mladića sa „žigonovski jakim personalitijem“.
Godine su pokazale da Stefan nije ostao samo na porodičnoj umetničkoj tradiciji.
Odlučio je da se posveti obrazovanju i upisao dva zahtevna fakulteta – diplomatiju i filozofiju.
Time je, kako njegova porodica doživljava njegov put, na svoj način nastavio intelektualnu tradiciju svojih predaka.
Ivana je posebno bila ponosna kada je njen sin održao svečani govor pred uglednim skupom i jednom princezom.
Njegova zrelost, način izražavanja i sigurnost sa kojom je nastupio tada su je posebno dirnuli.
Za glumicu, koja je ranije javno govorila i o ozbiljnim zdravstvenim borbama, sin je postao jedan od najvećih izvora snage.
U dostavljenom sadržaju navodi se da je Ivana govorila o više borbi sa rakom, a danas posebno ističe koliko joj znači što je dočekala da vidi Stefana kao odraslog, obrazovanog i samostalnog čoveka.
Njena životna priča tako spaja umetničko nasleđe, neobičnu ljubavnu epizodu, veliki porodični preokret i odluku koja je sačuvala prezime Žigon.
Grigorije Brković zbog ljubavi je napustio monaški život, a kasnije je upravo on, prema navodima, insistirao da njihov sin nosi prezime svoje majke.
Iako brak Ivane i Grigorija nije potrajao, odluka koju su tada doneli ostala je trajni simbol njihove zajedničke priče.
