Jasna Šćepanović otvoreno je govorila o detinjstvu, porodici i životu uz roditelje koji ne čuju i ne govore, priznajući da su neke situacije iz perioda odrastanja ostavile dubok trag na njoj.
Pevačica je istakla da je veliku ulogu u njenom odrastanju imala pokojna baka, koja je bila jedan od glavnih oslonaca porodice i mnogo vremena provodila sa njom, bratom i sestrom.
Ipak, Jasna naglašava da nikada nije zaboravila koliko su se njeni roditelji trudili da im pruže što više.
– Oni su bili tu, ali na našu životnu nesreću oni su gluvonemi ljudi – rekla je.
Objasnila je da je upravo baka često bila osoba koja je preuzimala veliki deo svakodnevnih obaveza oko dece.
– Baba je bila uvek ta koja nas je učila i odgajala – rekla je.
Za nju je taj doprinos bio neprocenjiv.
– Hvala joj za to – dodala je.
Ipak, Jasna je odmah naglasila da je zahvalna i roditeljima.
– Hvala i mojim roditeljima koji su dali sve od sebe da budemo dobri ljudi i moj brat i sestra i ja – poručila je.
Kaže da je veoma ponosna na njih.
– Jako sam ponosna na roditelje jer su oni srećni i na neki način vide u nama oslonac i to je mnogo bitno – rekla je.
Život u takvoj porodici, priznaje, imao je posebne izazove.
Jedan od najemotivnijih trenutaka za nju danas dolazi upravo iz njenog pevačkog posla.
Kada objavi novu pesmu, roditelji ne mogu da je čuju.
– Živeti takav život je mnogo teško, ja kada snimim pesmu oni ne mogu to da čuju – rekla je.
Ipak, njihova radost zbog njenog uspeha nikada nije izostajala.
– Ali se raduju i srećni su zbog mene – dodala je.
Za Jasnu je upravo ta podrška najvažnija.
– Hvala im što su deo naših života i da su mogli više pružili bi više – rekla je.
Pevačica je govorila i o tome koliko je važno da se njeni roditelji ne posmatraju samo kroz njihov gubitak sluha.
Majka, kako je otkrila, nije bila zaposlena, dok je otac radio u štampariji u Kolašinu kao knjigovođa.
– Bez obzira na taj hendikep oni su radno sposobni i inteligentni ljudi – rekla je.
Dodala je:
– Imali su tu nesreću sa sluhom, ali im je Bog dao nešto drugo.
Kada se vratila u školske dane, prisetila se situacija koje su joj tada bile posebno teške.
Jedna od njih bili su roditeljski sastanci.
– Ti sa tim živiš i ne shvataš to – rekla je.
Tek u takvim trenucima razlika između njene porodice i porodica druge dece postajala je posebno vidljiva.
– Bilo je najteže kada dođe vreme za roditeljski sastanak u školi, svi roditelji tu, samo mojih nema – ispričala je.
Umesto njih dolazila je tetka.
– Tetka je dolazila umesto njih, ali sa tim se živi – rekla je.
Priznala je da joj to nije bilo lako.
– Dosta je to teško – rekla je.
Jasna je objasnila i šta joj je možda najviše nedostajalo.
– Nekome su roditelji veliki oslonac u životu, a oni nisu bili uz me da me saslušaju – rekla je.
Ipak, odmah je naglasila da podrška nikada nije izostajala.
– Ali su me podržavali – dodala je.
Uprkos svemu, Jasna danas o roditeljima govori sa velikim poštovanjem.
Ne krije da su okolnosti bile teške, ali ističe da su joj pružili ono što su mogli i da je upravo zbog toga ponosna na njih.
Pored porodične priče iz detinjstva, Jasna je ranije javno govorila i o veoma komplikovanom sporu oko svog petogodišnjeg sina.
Pevačica je tada iznela tvrdnje da poseduje odluku o starateljstvu iz Crne Gore i da se dete nalazi kod oca u Makedoniji.
– Žalosno je što moram pravdu da tražim putem medija i što moram preko medija da se borim za svoje dete koje sam nosila devet meseci u stomaku – rekla je tada.
Prema njenim tvrdnjama, problem traje više od dve i po godine.
– Ja od strane matične zemlje Crne Gore imam starateljstvo nad mojim sinom i ta presuda je prihvaćena kao strana odluka u Makedoniji koju socijalna služba jednostavno ne želi da postupi – tvrdila je Jasna.
Dodala je da se dete nalazi kod oca, koji tamo ima privremeno starateljstvo.
Izložila je i ozbiljnu tvrdnju da je potpis koji se odnosi na dokumentaciju za pasoš njenog sina falsifikovan.
– Ima i dvojno državljanstvo, to jest makedonsko, samim tim jer je njegov otac falsifikovao moj potpis i tako dobio pasoš za moje dete – rekla je.
Ovo predstavlja Jasninu optužbu iz javnog nastupa. U dostavljenom sadržaju nema odgovora druge strane niti nezavisne potvrde da je falsifikovanje pravosnažno utvrđeno.
Jasna je tada rekla da pokušava da ospori taj dokument kako bi, po njenim rečima, dete vratila u zemlju u kojoj je rođeno.
– Trudimo se svim silama da poništimo taj pasoš koji je na nelegalan način izvađen da bih mogla da vratim svoje dete ovde gde pripada, u zemlju u kojoj je rođeno – rekla je.
Iako je poslednjih godina prolazila kroz veoma teške privatne situacije, Jasna danas najemotivnije govori upravo o ljudima uz koje je odrasla.
Njena priča o roditeljima nije priča o nedostatku ljubavi, već o porodici koja je morala da funkcioniše na drugačiji način.
Za nju su najteži bili trenuci kada bi shvatila da nešto što drugima deluje potpuno obično – poput roditeljskog sastanka ili slušanja nove pesme – u njenoj kući izgleda sasvim drugačije.
