Lepa Lukić danas važi za jedno od najprepoznatljivijih imena narodne muzike, ali njen put do velike scene nije bio ni lak ni bezbolan.
Pevačica je svojevremeno otvoreno govorila o periodu kada je tek pokušavala da napravi prve korake u muzici i priznala da je najveće protivljenje dolazilo upravo iz njene kuće.
Kako je ispričala, njen brat nije želeo da se bavi pevanjem.
Razlog, prema njenim rečima, nije bio to što nije verovao u njen talenat, već strah od života koji je povezivao sa kafanama, noćnim nastupima i ljudima koje bi tamo mogla da sreće.
Lepa kaže da tada ni sama nije mogla da zamisli dokle će je muzika odvesti.
– Nikada nisam bila svesna da ću postati ovo što sam danas – rekla je.
Priseteći se pokojne majke, ispričala je razgovore koje su kasnije vodile kada je već postala velika zvezda.
– Nekoliko puta je meni moja pokojna majka, kada smo sedele same i pile kafu, govorila: „Bože, Lepava, da li si sanjala da ćeš ovo da postigneš?“ – prisetila se.
Njen odgovor uvek je bio isti.
– Majko, nisam ni u snu – govorila joj je.
Iako joj majka, kako je rekla, lično nije branila da peva, u porodici se mnogo slušala reč njenog brata.
– Svi su mi branili, majka nije, ali ona je morala da sluša sina, jedinu mušku glavu u kući – rekla je Lepa.
Najveći problem bio je njegov pogled na pevački posao.
– On mi nije dao da pevam – rekla je.
Prema njenim rečima, brat je verovao da će završiti u malim kafanama i problematičnom okruženju.
– Mislio je da ću ja pevati po nekim prčvarnicama, pijanci će da me drpaju, počeću da pijem – ispričala je Lepa.
Ona, međutim, nije želela da odustane.
Želja da izađe na scenu bila je jača od zabrana.
U jednom ranijem televizijskom nastupu priznala je i da su joj nudili materijalne stvari samo da promeni odluku.
– Nudili su mi čak da mi prepišu i kuće i sve da mi daju, ali da ne pevam više, da budem samo njihova – rekla je.
Za nju to nije dolazilo u obzir.
– Nikada to nisam htela da prihvatim – poručila je.
Najpotresniji deo njene priče odnosi se na ono što se događalo kada bi uprkos zabranama pokušavala da ode na audicije.
Lepa je ispričala da je tada fizički kažnjavana.
– Svakog meseca je bila audicija po nekim gradovima pa sam bežala od brata – rekla je.
Zatim je bez uvijanja opisala šta se dešavalo kada bi njeni pokušaji bili otkriveni.
– Dobijala sam batine od njega, šamarčine i packe po rukama – ispričala je.
Prema njenim rečima, brat joj jednostavno nije dozvoljavao da postane pevačica.
– Nije me dozvoljavao da budem pevačica – rekla je.
Objasnila je i zbog čega je, kako ga je tada razumela, bio toliko strog.
– Bio je inženjer ekonomije i nije davao da pevam po kafanama i da me neko maltretira – rekla je Lepa.
Godinama kasnije, kada je već postala veliko ime domaće muzike, odnos prema njenoj karijeri se promenio.
Pevačica tvrdi da joj je brat tada priznao da bi se drugačije ponašao da je znao kakav će uspeh ostvariti.
– Kada sam postala Lepa Lukić rekao je: „Da sam znao da ćeš to postati, nikada ti ne bih branio“ – ispričala je.
Time se, barem po njenim rečima, zatvorilo jedno teško poglavlje njihovog odnosa.
Ipak, porodična priča ponovo je dospela u javnost godinama kasnije, kada se počelo govoriti o rodnoj kući Lepe Lukić u Miločaju.
Nekretnina je završila na javnoj licitaciji, a u javnosti su se pojavile tvrdnje da je Lepa kuću svojevremeno prepisala bratancu Radetu.
Pevačica je takve navode odlučno odbacila.
Objasnila je da kuća u trenutku kada je dospela u centar pažnje već dugo nije bila njena.
– Nije istina da sam kuću u Miločaju prepisala bratancu Radetu – rekla je.
Prema njenom objašnjenju, stvar je rešena mnogo ranije tokom ostavinskog postupka.
– Ja sam se prava na polovinu te kuće odrekla u korist svog brata Rajka, koji je tada još bio živ – objasnila je.
Dakle, kako tvrdi, svoj deo nije direktno dala bratancu.
Situacija se promenila tek nakon Rajkove smrti.
– Kada je posle nekoliko godina on umro, automatski je njegov sin Rade nasledio tu kuću – rekla je.
Lepa je priznala da ju je veoma naljutilo što se u javnosti stvorila drugačija slika.
– Besna sam što se u medijima pojavila informacija da je moja kuća stavljena na doboš – rekla je.
Naglasila je da u tom trenutku na nekretninu više nije imala nikakvo pravo.
– Ja tu kuću nisam ni mogla da prepišem bratancu, niti sam imala prava na nju – objasnila je.
Tako je porodična kuća postala deo još jedne priče koja je povezala Lepu sa bratom Rajkom.
Čovek koji joj je u mladosti, prema njenom svedočenju, strogo branio da peva, kasnije je od nje dobio njen deo porodične nekretnine.
Njena priča pokazuje koliko su odnosi unutar porodice bili složeni.
Sa jedne strane, ostala su sećanja na zabrane, bekstva na audicije i fizičko kažnjavanje.
Sa druge, godine kasnije odrekla se svog naslednog dela u korist istog brata.
Uprkos svemu što joj se dešavalo na početku, Lepa od muzike nije odustala.
Nije prihvatila ni kuće ni druge pogodnosti koje su joj, kako kaže, nudili da bi prestala da peva.
Umesto toga, nastavila je putem koji je sama izabrala.
I upravo taj put od devojke kojoj su branili da ide na audicije do jedne od najpoznatijih pevačica narodne muzike ostao je jedan od najupečatljivijih delova njene životne priče.
