Mala Cana teško je govorila o pokojnom suprugu Andriji Bajiću i odnosu koji danas ima sa njegovom porodicom. Pevačica se slomila dok se prisećala njegovih poslednjih dana, a posebno ju je pogodilo to što je, kako tvrdi, verovala da su je Andrijine ćerke prihvatile.
Četrdesetodnevni pomen Andriji Bajiću održan je na Novom groblju u Beogradu, u Aleji zaslužnih građana. Među okupljenima bili su članovi porodice, prijatelji i kolege, dok je Mala Cana stigla nešto kasnije.
Kada je prišla grobu, pala je na kolena, a kako je ispričala, sa njom se niko iz pokojnikove porodice nije pozdravio.
Govoreći o Andriji, Cana je naglasila da za nju njegov odlazak ne znači kraj.
– Ovde se ne završava život njegov, ovo nije kraj, niti će se ikada završiti. Recimo sećam se gleda tako TV, leži, nedelju dana, dve tri, ćuti, vidim ja on se unervozio. Uvek sam ga pitala jesi se javio deci, ako nisu javi se, sve ovo što pričam Bog mi je svedok, za sve ostalo crno ispod nokta mi ne znači. Samo sam gledala da on bude srećan i da te njegove godine koje su mu se bližile kraju, provede sa svojom porodicom, jer moji su roditelji razvedeni i znam šta to znači – govorila je.
Posebno joj je u sećanju ostao jedan trenutak kada ga je videla uplakanog.
– Jednom se tako zaplakao tako, ja mu kažem što plačeš, on kaže nemaju vremena da dođu kod mene da popijemo kafu – prisetila se.
Tek nakon njegove smrti, kako kaže, postala je potpuno svesna koliko je Andrija značio ljudima.
– Tek sad shvatam za koga sam ja bila udata. Tek shvatam tu veličinu, ljude koji me zovu neprestano. Ne znam odakle im moj broj – rekla je pevačica.
Cana tvrdi da je tokom njegovog lečenja bila potpuno posvećena suprugu. Pošto je Andrija bio bubrežni bolesnik i išao na dijalizu, kaže da mu je donosila hranu iz svoje kuće u Pesku.
– Ja sam iz svoje kuće u Pesku donosila hranu da jedemo, on je bio bubrežni bolesnik. Imao je i ćerke, ali ja sam nosila šerpe. Jedan komšija me pitao kada je Andrija preminuo: „Cano samo mi reci šta si nosila u toj torbi?“ Kad sam mu rekla čovek nije mogao da veruje. Ja ništa ne očekujem… – ispričala je.
Najveći šok, prema njenim rečima, dogodio se u bolnici. Cana tvrdi da su joj Andrijine ćerke samo dva dana nakon reči zahvalnosti uputile uvrede i fizički je napale.
– Imao je dijalizu, sećam se sedeo je u kafiću, ma to je bilo: „Mi tebi ne možemo da se odužimo, šta si uradila za našeg oca“. Posle dva dana ja doživljavam u bolnici napade od njih, vređanje, maltretiranje, udaranje. To se vodi kao nasilje u porodici, pokušale su da me odvoje da me izbace iz sobe, e od tad treba da se zapitaju za sve ostalo – tvrdi Mala Cana.
Navode o incidentu iznela je ona, dok druga strana u dostavljenom sadržaju nije dala svoju verziju događaja.
Pevačica se potom prisetila poslednjih reči koje joj je suprug uputio.
– Stalno je govorio „Dušo moja“, to su njegove dve poslednje reči. To znaju i njegova deca – rekla je kroz suze.
Kolege su je, kaže, u najtežem periodu savetovale da ne odustane od muzike jer veruju da Andrija to ne bi želeo.
– Kolege su me savetovale kako da se postavim i šta da radim, rekli su mi da Andrija ne bi voleo da me vidi ovakvu, da Andrija ne bi voleo da prestanem da pevam. On je blistao gledajući mene, bila sam njegov ponos. Trudiću se kao što mi je rekao da ga nikad ne obrukam i ne dozvolim da me neko maltretira i zlostavlja i da nastavim kakva jesam prizemna, jer niko ne zna šta u životu može da bude – poručila je.
U priči o porodičnim odnosima otvorila je i pitanje imovine.
Cana je ispričala da je ranije imala moždani udar i da je tada strahovala da možda neće preživeti. Kako tvrdi, pošto je sa Andrijom imala ugovor o izdržavanju, insistirala je da vikendica jednog dana pripadne njegovim unucima i da se ne prodaje.
– Ja kad sam imala moždani udar, to zna i njegov zet i njegove deca, svi znaju mislim sam da to neću da preživim. Pošto sam imala taj ugovor o izdržavanju, ja sam mu rekla ako se meni nešto desi, da tu vikendicu ne da nikome nego svojim unucima i da vikendica ne može da se proda. To bi ostalo njima, nije meni ništa bilo bitno – rekla je.
Upravo zato je, kaže, današnji odnos posebno boli.
– Ja sam samo mislila da su one mene prihvatile, što me jako razočaralo. Istinski sam mislila jer ne možeš nekog da voliš danas i poštuješ sve što je za tvog oca urađeno, i za dva dana sve se promeni bez razloga – kazala je.
Na pitanje da li smatra da se Andrijine ćerke plaše da bi mogla da im uzme deo imovine, rekla je da joj to trenutno nije važno.
– Da li vi zaista mislite da o tome razmišljam. Samo mi je u glavi da mu je duša mirna. Molim se za njega, borim se gde je on stao. Andrija im ne bi oprostio, rekao je sve im je opraštao, ali to što su me napale to ne, na tebe ruku da dignu – tvrdi Cana.
Uprkos svemu, kaže da nikada nije sumnjala u Andrijinu ljubav prema ćerkama i unucima.
– On je njih voleo, nikog nije mogao da promeni, mene jeste jer sam ga slušala. Voleo je svoje unuke – rekla je.
Muziku ne planira da napusti. Tvrdi da je upravo Andrija od nje u bolnici tražio da nastavi da peva i čuva pesme kojima je bio posvećen.
– Nastaviću da pevam jer je to moj Andrija tražio u bolnici. Rekao je da nikada ne prestanem da pevam. Da širim njegovu muziku, srpsku muziku, da čuvam. Živeću kako znam i kako umem. Skromno. On od njegove penzije, ja od mog minimalca – rekla je.
Prisjetila se i trenutka kada joj je pozlilo u Pančevu, dok je Andrija kasnije prebačen na VMA.
– Meni je pozlilo u Pančevu. Došla sam na vreme. Zašto me nisu sačekali, stvarno ne znam. Mislim znam, zna i moj Andrija. Kada je prešao na VMA tražio je da mu kupim telefon i karticu. Htela sam da dam njegovoj deci, ali on je rekao ne nikako. Postoje naši razgovori koliko smo mogli da razgovaramo – ispričala je brišući suze.
Otkrila je i da čuva snimljene razgovore sa pokojnim suprugom.
– Kažu mi plače, a nema suza. Nikom ne bih poželela što sam ja doživela. Snimala sam naše razgovore. Sve naše razgovore. Prekjuče sam uzela telefon i htela da mu čujem glas. Čula sam njegov glas i u najgorem njegovom trenutku kada je jedva govorio. Posedujem snimke kako je pričao kako ćemo živeti – rekla je.
Tvrdi da na telefonu ima i njegove veoma emotivne reči o odnosu sa porodicom.
– Posedujem snimke jednog povređenog oca, iako sam mu stalno govorila da se mane toga, pusti, imamo kako nam je tako nam je. Ima snimke, mnogo snimaka, verujte mi da sam dete, kad bi to čula ne znam šta bih uradila – navela je.
Danas, kaže, više nema nikakav kontakt sa njegovom porodicom.
– Nikakav kontakt nemam sa njegovom porodicom, ne javljaju mi se deca od Tomislava Bajića. Ja sam održavala maksimalno kontakt i terala da ih obilazi. On je išao kod moje porodice, oni su ga prihvatili svuda je bio dočekan, on je bio moj suprug. Do sahrane su se javili, sada me niko ne pita ni kako sam – rekla je.
Dotakla se i trenutka njihovog venčanja i tvrdila da je Andrija tada imao određene strahove vezane za porodicu i kuću.
– Meni je Andrija rekao, došlo je do zabune oko prezimena kad smo se nas dvoje venčali. Imao je strah, znam i zašto, mogao je sve da radi samo nije smeo da se oženi zbog kuće. Da krijem nemam potrebe, ne lažem ništa. Nisam jedina žrtva u njegovom životu, ali nikako nije voleo kao ja i do kraja bio uz njega – rekla je.
Na pomen pokojnog supruga emocije je ponovo nisu savladale samo zbog gubitka, već i zbog odnosa koji su nastali nakon njegove smrti.
Za Malu Canu danas je, kako kaže, najvažnije da nastavi ono što joj je Andrija tražio – da peva, čuva uspomenu na njega i ne dozvoli da je bilo ko maltretira.
