Muškarac je pažljivo razvio staru fotografiju.
Na požutelom snimku mlada žena se smejala, stojeći na obali mora.
Na sebi je imala skoro isti tako jarki kupaći kostim.
— Ovo je moja žena, — tiho je rekao.
Deca su ćutala.
— Svake godine govorila je da je postala prestara za plažu.
Svake godine bi neko obavezno dobacio neku glupu šalu.
I svake godine se sve više stidela sopstvenog tela.
Prebacio je pogled na baku.
— Ali jednog dana ipak je prestala da sluša tuđe reči.
Na fotografiji se žena osmehivala toliko široko kao da je najsrećnija osoba na svetu.
— Ovaj snimak nastao je dva meseca pre nego što su lekari otkrili da ima tešku bolest.
Napravio je dugu pauzu.
— Nikada više nismo došli na more.
Unuci nisu skidali pogled s fotografije.
— Jutros sam video vašu baku.
Video sam kako je izašla na plažu.
I setio sam se svoje žene.
Muškarac je pažljivo vratio fotografiju nazad.
— Nikada ne terajte osobu koju volite da se stidi svojih godina.
Jer jednog dana biste bili spremni da date sve samo da još jednom vidite njen srećan osmeh.
U očima najstarijeg unuka pojavile su se suze.
Polako je prišao baki.
— Zbog nas si juče sklonila kupaći?
Ona se osmehnula.
— Pomalo.
Dečak ju je čvrsto zagrlio.
— Oprosti.
Zatim je prišla mlađa unuka.
— Bako…
Ti si najlepša.
Tada više nije mogla da zadrži suze.
Ne zato što su je povredili.
Već zato što su deca uspela da razumeju ono što odrasli ponekad uče celog života.
Nekoliko minuta kasnije cela porodica se već smejala tik uz vodu.
Unuci su molili baku da ih nauči da plivaju.
Gradili su s njom zamak od peska.
Fotografisali se.
I baš na jednoj od tih fotografija baka se osmehivala isto onako iskreno kao žena sa stare fotografije neznanca.
Pre odlaska muškarac joj je još jednom prišao.
— Hvala vam.
Iznenadila se.
— Za šta?
— Zato što ste me podsetili na njen osmeh.
Pogledao je prema moru.
— I zato što su vaši unuci dobili ovu lekciju sada, a ne onda kada već bude kasno.
Uveče je najstariji unuk poslao porodičnu fotografiju u zajednički porodični čet.
Ispod slike je napisao samo jednu rečenicu:
„Najlepša žena na ovoj plaži je naša baka.“
I upravo te reči zapamtila je mnogo snažnije od svih ranijih podsmeha.
Jer prava lepota počinje onog trenutka kada čovek prestane da živi zbog tuđeg odobravanja i dozvoli sebi da bude srećan.
