Vera Glagoljeva nikada nije skrivala koliko je s toplinom govorila o Aleksandru Ovečkinu. Slavna glumica je više puta isticala da muža svoje ćerke ne smatra samo rođakom po porodičnoj vezi, već čovekom koji joj je zaista postao blizak.
U jednom intervjuu Glagoljeva je iskreno pričala o tome koliko se brzo poznati hokejaš uklopio u njihov porodični krug. Kako je glumica govorila, svi članovi porodice su Aleksandra prihvatili od srca, a ona ga je doživljavala gotovo kao sina. Vera Vitaljevna nije krila da je bila srećna zbog svoje najmlađe ćerke Anastasije, jer je kraj sebe pronašla dostojnog životnog saputnika.
Kasnije su poštovaoci ove porodice saznali koliko je težak bio jedan od najbolnijih perioda kroz koji su prošli. Dok se Vera Glagoljeva borila sa ozbiljnom bolešću, Aleksandar Ovečkin činio je sve što je bilo u njegovoj moći da pomogne tašti. Sportista nije žalio ni energiju ni novac, nadajući se čudu i najboljem mogućem ishodu.
Nažalost, uprkos naporima lekara i podršci najbližih, život je krenuo drugim putem. Ipak, odnos koji je Ovečkin pokazao prema porodici svoje supruge zauvek je ostao u sećanju onih koji su pratili tu priču.
Nedavno je Anastasija Šubska objavila retke porodične fotografije na kojima se vide Aleksandar i njihovi sinovi. Ti kadrovi izazvali su mnogo toplih reakcija među korisnicima interneta. Mnogi su primetili da par deluje skladno, mirno i ispunjeno ljubavlju.
Ni sama Anastasija nije ostala van pažnje. Obožavaoci se i dalje dive njenoj lepoti i eleganciji, nazivajući najmlađu ćerku Glagoljeve jednom od najupečatljivijih žena iz poznate porodice. Ipak, kao što se često dešava, komentari su se podelili: jedni u njoj prepoznaju crte slavne majke, dok drugi smatraju da više liči na oca.
Većina komentatora ipak se složila oko jedne stvari: najveća snaga ove porodice leži u podršci i međusobnom poštovanju. Upravo te osobine ljudi najčešće pominju kada govore o odnosu Ovečkina i Šubske.
Priča Vere Glagoljeve i njenog zeta još jednom je podsetila da porodica ne nastaje samo krvnim vezama. Ponekad se istinska bliskost rađa iz brige, vernosti i spremnosti da se ostane uz voljene ljude onda kada im je najteže.
A šta vi mislite: šta je važnije u porodičnim odnosima — velike reči o ljubavi ili dela koja čovek pokaže baš onda kada je njegovim najbližima podrška najpotrebnija?
Ovakve priče nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Podelite svoja razmišljanja u komentarima.
