Lidija Vukićević decenijama je jedno od najprepoznatljivijih lica domaće glumačke scene, ali iza popularnosti i brojnih uloga kriju se i situacije koje pamti kao ozbiljne nepravde.
Glumica je otvoreno govorila o prilikama koje su joj tokom karijere izmakle, ljudima koji su je razočarali i principima preko kojih nikada nije želela da pređe, čak ni kada je zbog toga mogla da izgubi veliku ulogu.
Iako je publika posebno pamti kao Violetu iz serije „Bolji život“, Lidija tvrdi da nikada nije želela da je samo jedna uloga definiše.
Isti princip primenjuje i u privatnim odnosima. Kada je neko jednom ozbiljno razočara, kod nje povratka uglavnom nema.
– Uvek je tačka. Na taj način sebi olakšavam život. Ako me je neko jednom prevario, ako mi je jednom učinio nešto loše – uradiće to i drugi put. U tom smislu, kod mene nema praštanja. Znate kako kažu: „Ko tebe kamenom, ti njega hlebom“, a ja bih dodala: „A šta ćemo sa onima koji tebe hlebom“ – rekla je Lidija.
Najviše gorčine, međutim, ostalo joj je zbog pojedinih iskustava iz sveta glume.
Posebno je izdvojila period u Narodnom pozorištu.
– Glumici su se o mene najviše ogrešili u Narodnom pozorištu. Još na početku moje karijere spasila sam predstavu „Na dnu“ Maksima Gorkog. Veoma uspešno sam spasila predstavu, dobila cveće u garderobi… Po prirodi sam hazarder – idem pa kako bude. Tog puta je sve bilo zaista savršeno – ispričala je.
Nakon tog uspeha dobila je novu veliku priliku.
Narodno pozorište pripremalo je „Orestiju“, a Lidiji je bila namenjena uloga Elektre.
Ipak, kako tvrdi, deo glumačkog kolektiva nije želeo da ona igra tu ulogu.
– Narodno pozorište je otvaralo sezonu predstavom „Orestija“. Dobila sam ulogu Elektre, ali glumački kolektiv nije želeo da ja igram. Rekli su: „Ona ima seriju Bolji život“. Izgovori su glupost, ali to je bilo tako – rekla je.
To nije bila jedina velika uloga koju je izgubila.
Lidija tvrdi da je trebalo da igra veliku ljubav Miloša Obrenovića u „Vuku Karadžiću“, ali da joj je uloga kasnije oduzeta zbog odluke koju je donela na jednom prethodnom projektu.
Kako kaže, tada je odbila da se obnaži pred kamerama jer nije smatrala da scena ima umetničko opravdanje.
– Trebalo je da igram veliku ljubav Miloša Obrenovića u „Vuku Karadžiću“. U prethodnom filmu, gde je bio isti snimatelj, nisam htela da se skinem, jer sam smatrala da za to nije bilo opravdanja – ispričala je.
Prema njenim rečima, upravo je zbog tog odbijanja kasnije ostala bez uloge.
– Tako su mi posle oduzeli ulogu, samo zato što u prethodnom filmu nisam htela da se skinem – rekla je.
Iako priznaje da su obe prilike mogle da budu veoma značajne za njenu karijeru, danas tvrdi da zbog svojih odluka ne oseća kajanje.
– To su dve bitne i značajne uloge koje sam mogla da odigram u svojoj karijeri, ali nisam – i nije mi žao – poručila je.
Lidija se osvrnula i na temu dece poznatih glumaca koja nastavljaju putem svojih roditelja.
Na tu pojavu odgovorila je veoma direktno i bez uvijanja.
– Znate kako zovu Narodno pozorište? Institut za majku i dete. Time je sve rečeno – rekla je.
Prema njenom mišljenju, deo poznatih glumaca pokušava da svojoj deci olakša ulazak u profesiju.
– Zašto glumci guraju svoju decu u tu profesiju? Zato što nisu bili sposobni da uče nešto drugo? Talentovani su na mamu i tatu? Ne, nego im je to bio najjednostavniji put – izjavila je.
Ipak, naglasila je da ne želi sve da stavlja u isti koš.
– Ne generalizujem – nisu svi takvi. Ima izuzetaka. Međutim, primetno je da glumci svoju decu uglavnom guraju u glumu ili režiju – zaključila je.
Lidija danas o propuštenim ulogama govori bez žaljenja. Za nju je očigledno važnije to što nije prešla preko sopstvenih granica nego pitanje koliko bi joj pojedini projekti doneli još veću slavu.
