Kao da je soba prestala da postoji. Nisam mogao da sklonim pogled s medaljona. To je zaista bio poklon naše majke. Dala ga je mojoj sestri na dan
Patrik je gledao u narukvicu kao da se plaši da trepne. — To je njena… — jedva čujno je prošaputao. Dobro sam pamtila taj mali srebrni suncokret. Poklonili
Tačno sat vremena kasnije muzika je ponovo naglo utihnula. Sve glave istovremeno su se okrenule prema ulazu. U salu je ušao visok sedokosi muškarac u tamnom odelu. U
Automobil se naglo zatresao. Sigurnosni pojas bolno mi se urezao u grudi. U istoj sekundi ogroman kamion projurio je tik ispred haube, gotovo dodirujući moj auto. Sve se
Drhtavim prstima pocepao sam poslednji koverat. Unutra nije bila fotografija. Nije bilo pismo. Nije bio sudski dokument. Bio je to rezultat privatne istrage. Na prvoj stranici pisalo je:
Poklopac škatulje polako se otvorio. Unutra nije bilo ni dijamanata. Ni ključeva bankovnih sefova. Ni testamenta. Samo stari kožni rokovnik, mali srebrni ključ i zapečaćeni koverat. Na koverti
Čaša je udarila o kamenu stazu i raspršila se u desetine komadića. Niko nije ni okrenuo glavu. Svi su gledali samo u Stanislava. Stajao je nepomično, kao da
Nekoliko sekundi gledala sam u flešku, ne shvatajući ko je mogao da je ostavi baš ovde. Poruka je bila kratka, ali sigurna. „Ako ti se nešto dogodi pre
Devojka se ukočila. Srce joj je udaralo toliko snažno da joj se činilo da ga čuje cela kuća. Polako je spustila pogled na otvorenu fasciklu. Na prvoj stranici
Osmeh je nestao s Grantovog lica tako brzo kao da nikada nije ni postojao. Još nekoliko sekundi držao se za kvaku, nesposoban da izgovori ijednu reč. Na tremu