U sali je zavladala takva tišina da se čuo samo drhtavi udah moje ćerke. Polako je otvorila dlan. Na njemu je ležao mali srebrni medaljon. Starinski. Pomalo izgreban.
U sali je zavladala tišina još pre nego što je otac stigao bilo šta da kaže. Polako mi je prišao i pažljivo pogledao crveni trag na mom obrazu.
U holu je nastala takva tišina da se čulo samo tiho brujanje klima-uređaja. Menadžer mi je prišao, zaustavio se na rastojanju ispružene ruke i blago pognuo glavu. —
Nekoliko minuta kasnije soba je već bila puna lekara i medicinskih sestara. Zamolili su me da izađem u hodnik. Marisa je neprestano ponavljala istu rečenicu: — Pokušavala sam
Pažljivo sam uzela koverat. Ruke su mi drhtale jače nego tog jutra u ordinaciji kardiologa. Pečat je izgledao netaknuto. — Šta je ovo? — upitala sam. Upravnik je
Prestao sam da dišem. Vođa čopora prišao je gotovo sasvim blizu. Između nas je ostalo svega nekoliko koraka. Razumeo sam samo jedno: ako sada potrčim, mogao bih da
Iz bolnice su me otpustili već iste večeri. Elena me je dočekala kod izlaza. — Istražitelji su spremni da pokrenu slučaj već danas. Odmahnula sam glavom. — Još
Sledećeg jutra niko nije pozvao. Verovatno su bili uvereni da ću se uveče sama izviniti. Tako je uvek bilo. Ali ovog puta sve je bilo drugačije. Napravila sam
Sin nije stigao ni dva koraka da napravi. — Stanite. Glas je zazvučao mirno. Naglo se okrenuo. Kod kapijice je stajao šef kućnog obezbeđenja, Sergej Nikolajevič. Čovek koji
U sobi je zavladala tišina. Polako sam spustila olovku na sto. — Objasni, — rekla sam sinu. Itan je duboko udahnuo. — Pre tri meseca, tokom prakse u