Занимљиве приче

Poklopac škatulje polako se otvorio. Unutra nije bilo ni dijamanata. Ni ključeva bankovnih sefova. Ni testamenta. Samo stari kožni rokovnik, mali srebrni ključ i zapečaćeni koverat. Na koverti

Čaša je udarila o kamenu stazu i raspršila se u desetine komadića. Niko nije ni okrenuo glavu. Svi su gledali samo u Stanislava. Stajao je nepomično, kao da

Nekoliko sekundi gledala sam u flešku, ne shvatajući ko je mogao da je ostavi baš ovde. Poruka je bila kratka, ali sigurna. „Ako ti se nešto dogodi pre

Devojka se ukočila. Srce joj je udaralo toliko snažno da joj se činilo da ga čuje cela kuća. Polako je spustila pogled na otvorenu fasciklu. Na prvoj stranici

Osmeh je nestao s Grantovog lica tako brzo kao da nikada nije ni postojao. Još nekoliko sekundi držao se za kvaku, nesposoban da izgovori ijednu reč. Na tremu

U sali je zavladala takva tišina da se čuo samo drhtavi udah moje ćerke. Polako je otvorila dlan. Na njemu je ležao mali srebrni medaljon. Starinski. Pomalo izgreban.

U sali je zavladala tišina još pre nego što je otac stigao bilo šta da kaže. Polako mi je prišao i pažljivo pogledao crveni trag na mom obrazu.

U holu je nastala takva tišina da se čulo samo tiho brujanje klima-uređaja. Menadžer mi je prišao, zaustavio se na rastojanju ispružene ruke i blago pognuo glavu. —

Nekoliko minuta kasnije soba je već bila puna lekara i medicinskih sestara. Zamolili su me da izađem u hodnik. Marisa je neprestano ponavljala istu rečenicu: — Pokušavala sam

Pažljivo sam uzela koverat. Ruke su mi drhtale jače nego tog jutra u ordinaciji kardiologa. Pečat je izgledao netaknuto. — Šta je ovo? — upitala sam. Upravnik je